Parkinsonova bolest – 10 ranih simptoma i znakova
Parkinsonova bolest (PB) je progresivno oboljenje centralnog nervnog sistema koje oštećuje delove mozga i nervne ćelije zadužene za kontrolu kretanja i koordinaciju.
Bolest je dobila naziv po lekaru Džejmsu Parkinsonu, koji je prvi opisao bolest i njene simptome 1817. godine.
Simptomi i upozoravajući znaci Parkinsonove bolesti
Parkinsonova bolest se polako razvija i često počinje jedva primetnim podrhtavanjem u samo jednoj ruci. Tremor (drhtanje) u mirovanju je najčešći rani znak ove bolesti, ali se bolest manifestuje i kroz:
- Usporenost i nedostatak pokreta (bradikinezija)
- Ukočenost mišića (mišićni rigiditet, ili rigor)
- Nestabilnost pri održavanju položaja tela, pogrbljenost
Parkinsonova bolest nije izlečiva, ali rano postavljanje dijagnoze i započinjanje sa lečenjem na vreme, može usporiti razvoj bolesti i ublažiti njene tegobe, omogućavajući oboleloj osobi veoma uspešno funkcionisanje u svakodnevnom životu, i tokom kasnijih stadijuma bolesti.
Simptomi i znaci Parkinsonove bolesti se različito manifestuju kod različitih osoba. Rani znaci su najčešće blagi i često prolaze neprimećeni. Znaci rane faze Parkinsonove bolesti se neretko pojavljuju samo na jednoj strani tela obolelog i tokom razvoja bolesti ta strana uglavnom ostaje više oštećena, čak i nakon što tegobe počnu da se manifestuju na obe strane tela.
Rane simptome Parkinsonove bolesti nije lako otkriti i uglavnom se karakterišu kao normalni znaci starenja. Osoba može da oseti umor, blago podrhtavanje ili da joj bude teško da održi uspravan stav dok stoji, a da nikada ne pomisli da su to možda rani znaci ove bolesti.
Članovi porodice i prijatelji najčešće prvi primete neke od ranih znakova, čak i pre same obolele osobe. Promene koje su primetne su zapravo motorički poremećaji: neuobičajena ukočenost i pogrbljenost tela, nesigurnost pri hodu uz sitne korake i bez zamaha ruku pri hodanju1, nedostatak izraza na licu ili poteškoće pri ustajanju iz sedećeg u uspravan položaj.
Stoga je važno znati koji su to rani znaci Parkinsonove bolesti kako bi se na vreme posumnjalo na ovu neurodegenerativnu bolest, potražio savet i dobila neophodna pomoć lekara.
Poznavanje ranih simptoma i znakova obezbeđuje pravovremenu reakciju. Time se omogućava otkrivanje bolesti u ranoj fazi i otpočinje sa pravom terapijom na vreme, čime se usporava razvoj bolesti i ublažavaju njene tegobe.
Rani motorički znaci Parkinsonove bolesti
Motorički znaci su vidljivi poremećaji i vezuju se za poteškoće prilikom izvođenja normalnih i uobičajenih pokreta, poput hodanja, ustajanja, okretanja. Ovi poremećaji su ujedno i glavni znaci Parkinsonove bolesti.
1. Tremor (drhtanje) u mirovanju
Tremor predstavlja lagano i nevoljno podrhtavanje ruku, drhtanje pojedinačnih prstiju ili brade. Tremor Parkinsonove bolesti je ritmičan, javlja se u mirovanju i najčešće počinje u jednoj ruci, dok sa razvojem bolesti može zahvatiti i obe strane tela.
2. Nesvestice i osećaj vrtoglavice
Osjećaj vrtoglavice pri ustajanju tj. pri prelasku iz sedećeg u uspravan položaj, slabost mišića i osećaj nesvestice nakon stajanja su česti simptomi Parkinsonove bolesti i prouzrokovani su hipotenzijom odn. padom krvnog pritiska.
3. Ukočenost i usporenost pokreta
Usporenost pokreta (bradikinezija) i ukočenost (rigid) su dva kardinalna znaka Parkinsonove bolesti.
Pored usporenosti pokreta, obolela osoba mora da ima i još neke od tegoba, kao što su tremor ili ukočenost, da bi se uopšte uzela u obzir dijagnoza Parkinsonove bolesti.
U sklopu ovih znakova Parkinsonove bolesti kod obolelog se mogu uočiti usporen hod bez zamaha ruku pri hodanju, sitni i nespretni koraci i neuobičajena ukočenost tela.
4. Izostanak mimike lica
Hipomija, poznata kao “maskirano lice” može biti jedan od ranih znakova Parkinsonove bolesti.
Hipomija otežava normalno korišćenje mišića lica tako što ometa izvođenje osnovnih pokreta, poput podizanja obrva i osmehivanja i na taj način onemogućava izražavanje emocija. Stoga osobe koje boluju od Parkinsonove bolesti često imaju nepromenjen, mračan, depresivan i veoma ozbiljan izraz lica većinu vremena, čak i ako su dobro raspoloženi.
5. Nagnuto ili pogrbljeno držanje tela
Parkinsonova bolest utiče na kontrolu automatskih aktivnosti što prouzrokuje promene u držanju tela. Zbog oštećenja, mozak ne dobija automatsko uputstvo da se uspravi i osoba ostaje u nagnutom ili pogrbljenom položaju.
Promene u držanju tela mogu uključivati pognuta ramena, naginjanje glave ili celog tela napred, zbog čega osoba izgleda pogrbljeno.
Kao posledica oštećenja i gubitka posturalnih refleksa, osobe koje boluju od Parkinsonove bolesti su sklone i padovima prilikom pokušaja pomeranja težišta tela, ali ove tegobe se uglavnom javljaju u poodmakloj fazi bolesti.
Rani nemotorički simptomi i znaci Parkinsonove bolesti
Pošto se Parkinsonova bolest najčešće dovodi u vezu sa poremećajima kretanja, nemotorički simptomi i znaci ove bolesti se iz tog razloga uglavnom previde i ostaju nedijagnostikovani. Ipak, važno je znati da postoji nekoliko ranih i veoma uobičajenih tegoba Parkinsonove bolesti koje ne uključuju kretanje. Ovi poremećaji se nazivaju nemotorički i najčešće se javljaju pre drugih, motoričkih simptoma i znakova bolesti.
6. Promene u rukopisu
Starenje, razne bolesti i poremećaji poput oslabljenog vida ili artritisa, mogu uticati na promene u rukopisu. Međutim, mali i sitan rukopis (mikrografija) je karakterističan za Parkinsonovu bolest i predstavlja jedan od ranih znakova. Osoba koja boluje od Parkinsonove bolesti često piše zbijeno, sitnim slovima, a veličina slova nastavlja da se smanjuje tokom pisanja.
7. Poremećaj čula mirisa
Smanjeno čulo mirisa (hiposmija) je učestali rani simptom Parkinsonove bolesti. To je veoma uobičajen, ali skoro neprimetan simptom, koji se može javiti godinama pre prvih motoričkih simptoma bolesti.
8. Poremećaj spavanja
Prekomerna dnevna pospanost i problemi sa noćnim spavanjem poput nesanice, naglih pokreta ruku i nogu, pričanja i vikanja u snu i sindroma nemirnih nogu2, mogu ukazivati na prisustvo Parkinsonove bolesti.
9. Opstipacija
Zatvor ili opstipacija (manje od tri stolice nedeljno uz naprezanje radi pražnjenja creva), poteškoće sa žvakanjem, otežano gutanje i osećaj mučnine su uobičajeni rani simptomi Parkinsonove bolesti, koji se često javljaju pre drugih motoričkih simptoma ove bolesti.
10. Tih i monoton govor
Promene u glasu (smanjena jačina zvuka, monoton ton, zadihanost, promuklost) mogu biti prvi znak govornih problema kod Parkinsonove bolesti. Ove promene se najčešće dešavaju u ranom stadijumu, ali imaju tendenciju da se pogoršavaju kako bolest napreduje.
Okolina često prva primeti ove promene i neretko pitaju obolelog šta mu je sa glasom, skreću mu pažnju da mu glas zvuči izmenjeno, nerazgovetno i da priča toliko tiho da ne mogu dobro da ga čuju.
Kada se javiti lekaru zbog sumnje na Parkinsonovu bolest?
Osoba ne mora da ima sve navedene simptome i znakove kako bi se dijagnoza Parkinsonove bolesti uzela u obzir3.
Kod mlađe populacije se mogu javiti samo jedan ili dva od nabrojanih simptoma, posebno u ranim fazama bolesti. Na primer, nemaju sve osobe koje boluju od Parkinsonove bolesti tremor, niti je sam tremor dokaz Parkinsonove bolesti.
Parkinsonova bolest je veoma složeno stanje sa mnogim potencijalnim simptomima. Simptomi i brzina njihovog razvoja mogu da se razlikuju od osobe do osobe, što znači da vaša bolest može da se ispolji na jedan način, dok kod druge osobe obolele od Parkinsonove bolesti, simptomi mogu da se ispolje na totalno drugačiji način4.
Većina ovih simptoma i znakova može ukazivati i na neke druge bolesti i poremećaje. Stoga je važno, ne postavljati dijagnozu samom sebi, već potražiti stručnu pomoć.
Ukoliko ste kod sebe ili osobe u vašem okruženju prepoznali neke od znakova i simptoma i sumnjate na Parkinsonovu bolest, obratite se svom izabranom lekaru ili neurologu.
