Alchajmerova bolest, simptomi, rizici i lečenje

Šta je Alchajmerova bolest?

Alchajmerova bolest je progresivna, neurodegenerativna bolest koja utiče na pamćenje, razmišljanje i ponašanje. Predstavlja najčešći tip demencije kod kojeg se simptomi postepeno pogoršavaju tokom godina i ozbiljno utiču na sposobnost osobe da obavlja čak i najjednostavnije svakodnevne aktivnosti.

Bolest najčešće počinje blagim gubitkom pamćenja, ali sa kasnim stadijumom Alchajmerove bolesti, pojedinci gube sposobnost da učestvuju u razgovoru i da reaguju na okolinu, nisu svesni prostora i vremena u kojem se nalaze i često nisu sposobni da se brinu sami o sebi.

Simptomi i znaci Alchajmerove bolesti

Simptomi Alchajmerove bolesti su individualni i razlikuju se od osobe do osobe. Jedan od prvih znakova bolesti su problemi sa pamćenjem. Alchajmerova bolest u svojim ranim stadijumima može da bude indikovana opadanjem kognitivnih funkcija, kao što su poteškoće u pronalaženju i upotrebi odgovarajućih reči, problemi sa razumevanjem vizuelnih slika i prostornih odnosa i loše rasuđivanje.

Simptomi se menjaju u zavisnosti od stadijuma bolesti. U kasnijim fazama, ljudi sa Alchajmerom često imaju značajnih problema sa govorom, kretanjem ili reagovanjem na situacije i ono što se dešava oko njih.

Faze Alchajmerove bolesti

Alchajmerova bolest je progresivna što znači da se simptomi menjaju i pogoršavaju u zavisnosti od stadijuma bolesti.

Postoji nekoliko stadijuma ove bolesti:

1. Pretklinička faza Alchajmerove bolesti
2. Rana faza Alchajmerove bolesti
3. Srednja faza Alchajmerove bolesti
4. Kasna faza Alchajmerove bolesti

Pretklinička faza Alchajmerove bolesti

Prema nekim istraživanjima, degenerativne promene u mozgu povezane sa Alchajmerom počinju deceniju ili više pre nego što se pojave problemi sa pamćenjem i razmišljanjem. Ova faza, u kojoj se promene u mozgu javljaju pre početka demencije, se naziva pretklinička faza Alchajmerove bolesti.

Rana faza Alchajmerove bolesti

U ranoj fazi Alchajmerove bolesti, osoba može da izgleda potpuno zdravo, ali ima poteškoće da shvati svet oko sebe. Postepeno, osoba i porodica shvataju da nešto nije u redu i obraćaju se lekaru. Alchajmerova bolest se često i dijagnostikuje u ovoj fazi.

Simptomi i znaci rane faze mogu uključivati:

• Gubitak pamćenja koji remeti svakodnevni život
• Otežano pronalaženje reči
• Loše i smanjeno rasuđivanje, koje vodi do loših odluka
• Slabljenje osećaja za prostornu i vremensku orijentaciju 
• Gubitak spontanosti i osećaja za inicijativu
• Otežano obavljanje normalnih dnevnih zadataka i aktivnosti (plaćanje računa, korišćenje telefona, kupanje)
• Oštećenje kratkoročnog pamćenja
• Lutanje i gubljenje
• Gubitak stvari ili ostavljanje stvari na neuobičajenim mestima
• Česte i neuobičajene promene raspoloženja i ličnosti
• Povećana anksioznost i/ili agresija
• Povlačenje od prijatelja i porodice

Kada se obratiti lekaru?

Trebalo bi da se obratite lekaru čim primetite neke od znakova i simptoma specifičnih za ranu fazu bolesti.

Srednja faza Alchajmerove bolesti

U ovoj fazi, nega i konstantni nadzor obolele osobe su neophodni. Fizičke i mentalne promene kod obolelog, kao i sve veće potrebe koja osoba obolela od Alchajmerove bolesti ima, mogu da budu veoma teške za celu porodicu.

Simptomi i znaci srednje faze mogu da uključuju:

• Povećanu konfuziju i gubitak pamćenja, kao što je zaboravljanje događaja ili lične istorije
• Povlačenje iz društvenih aktivnosti
• Nemogućnost učenja novih stvari
• Poteškoće sa jezikom i probleme sa čitanjem, pisanjem i radom sa brojevima
• Poteškoće u organizovanju misli i logičkom razmišljanju
• Skraćeni raspon pažnje
• Problemi u suočavanju sa novim situacijama
• Promene u obrascima spavanja, kao što je potreba za dužim spavanjem tokom dana i nemirno spavanje noću
• Poteškoće u obavljanju poznatih zadataka koji se sastoje od više koraka, kao što je oblačenje
• Povremeni problemi u prepoznavanju porodice i prijatelja
• Halucinacije, zablude i paranoja
• Impulzivno ponašanje, kao što je svlačenje u neprikladno vreme ili na neprikladnom mestu, ili korišćenje vulgarnog jezika
• Neprikladni emocionalni izlivi
• Nemir, uznemirenost, anksioznost, plačljivost, lutanje – posebno kasno popodne ili uveče
• Ponavljane izjave ili pokreti, povremeni trzaji mišića

Kasna faza Alchajmerove bolesti

Ljudi kod kojih je Alchajmerova bolest u poodmakloj fazi ne mogu da komuniciraju i da se brinu sami o sebi. U ovoj fazi, oboleli su delimično ili potpuno vezani za krevet bez sposobnosti samostalnog kretanja, sedenja, korišćenja toaleta. Oni u potpunosti zavise od negovatelja.

Simptomi i znaci kasne faze mogu da uključuju:

• Nemogućnost komunikacije
• Nepostojanje svesti o nedavnim iskustvima ili okruženju
• Gubitak apetita i telesne težine
• Poteškoće pri gutanju
• Konstantna potreba za spavanjem
• Nemogućnost kontrolisanja mokrenja i stolice

Dijagnostikovanje alchajmerove bolesti

Lekari koriste nekoliko metoda kako bi utvrdili da li osoba koja ima probleme u razmišljanju ili pamćenju ima Alchajmerovu bolest.

Da bi postavio dijagnozu Alchajmerove bolesti, lekar će najčešće krenuti od uzimanja porodične i lične istorije bolesti. Takođe će vas pitati zbog kojih tegoba ste se javili i koje simptome osećate. Interesovaće ga i vaše trenutno zdravstveno stanje, životne navike (način ishrane, upotreba nikotina, alkohola).

Takođe, lekar će razgovarati i sa vašom porodicom ili nekom drugom bliskom osobom o vama i vašem ponašanju. Ono što lekar ovim želi da postigne je da otkrije detalje koji se razlikuju od vašeg standardnog načina života i funkcionisanja, odnosno kako su se vaše misaone (kognitivne) veštine, funkcionalne sposobnosti i ponašanje promenili tokom vremena.

Lekar može da koristi i neke druge načine (uključujući razne testove i preglede) kako bi procenio vaše mentalne sposobnosti, postavio dijagnozu demencije i isključio druga stanja.

Dijagnostički testovi koji se sprovode kod alchajmerove bolesti

Iako ne postoji definitivan test za postavljanje dijagnoze kod Alchajmerove bolesti, razni mentalni, fizički, neurološki i dijagnostički testovi mogu da pomognu lekaru da postavi dijagnozu.

Procena mentalnog statusa

Za početak, lekar će sam uraditi ili će vas uputiti na procenu mentalnog statusa koji će obuhvatiti testove za procenu sposobnosti pamćenja, pažnje, govora, učenja, apstraktnog mišljenja, orijentacije i osećaja za mesto i vreme.

Fizički pregled

Nakon toga, lekar će obaviti fizički pregled (provera krvnog pritiska, pulsa, merenje temperature) i zatražiti dodatne analize poput laboratorijskih analiza krivi i urina.

Neurološki pregled

Neurološki pregled je od izuzetne važnosti, kako bi se isključile neke druge moguće dijagnoze koje mogu uticati na sposobnost pamćenja ili razmišljanja (Parkinsonova bolest, tumori na mozgu, nakupljanje tečnosti u mozgu itd).

Tokom neurološkog pregleda, lekar će se usmeriti na vaš govor, ravnotežu, snagu, reflekse i funkciju mišića, prostornu koordinaciju, pokrete očiju itd.

Zakažite pregled neurologa

Dodatne dijagnostičke pretrage

Lekar će u najvećem broju slučajeva, ukoliko je isključio sumnju na neke druge neurološke bolesti, od vas zatražiti da uradite dodatne dijagnostičke preglede i analize kako bi se utvrdilo da li imate Alchajmerovu bolest.

Te pretrage mogu da uključe psihijatrijski pregled ili psihološku procenu, kako bi se utvrdilo da li depresija ili neko drugo mentalno oboljenje prouzrokuju stanje pacijenta.

Takođe, lekar može da vas uputi na magnetnu rezonancu (MR), skener glave (CT) ili pozitronsku emisionu tomografiju (PET) koje mogu da pomognu u potvrđivanju dijagnoze i isključivanju drugih mogućih uzroka simptoma.

Lečenje Alchajmerove bolesti

Lek za Alchajmerovu bolest ne postoji. Međutim, postoje lekovi i drugi medicinski i alternativni tretmani koji pacijentu sa dijagnostikovanom Alchajmerovom bolešću mogu da olakšaju simptome i uspore napredovanje bolesti što je duže moguće.

Razne vrste terapija, poput psihoterapije, slikanja, muzike ili vežbi pokreta mogu da budu odlična dopunska terapija lekovima i povrate obolelom pacijentu samopouzdanje i samostalnost.

Lekovi poput antidepresiva, mogu da pomognu da se simptomi ponašanja koji su povezani sa Alchajmerovom bolešću, drže pod kontrolom.

Takođe, prilagođavanje životnog prostora potrebama osobe sa Alchajmerovom bolešću, kao i uspostavljanje i jačanje njenih rutinskih navika, predstavlja možda i jedan od najvažnijih činilaca tokom procesa lečenja.

Oboleloj osobi će veoma značiti pojednostavljenje svakodnevnih zadataka koji zahtevaju pamćenje.

Prema nekim studijama¹, akupunktura povoljno utiče na poboljšanje raspoloženja i kognitivnih funkcija kod Alchajmerove bolesti.

Lekovi i ostale navedene terapije će život osobe sa Alchajmerovom bolešću učiniti mnogo lakšim.

Uzroci i faktori rizika Alchajmerove bolesti

Naučnici još uvek nisu sigurni šta dovodi do pojave Alchajmerove bolesti. Ali, ono što je sigurno, jeste da određeni faktori mogu da povećaju verovatnoću pojave i razvoja ove neizlečive bolesti.

Faktori poput genetike, životnih navika i okruženja, mogu da utiču na pojavu Alchajmerove bolesti – AB.

Faktori rizika

• Godine
• Pol
• Porodična i lična Istorija bolesti
• Povreda glave
• Pušenje
• Visok krvni pritisak
• Gojaznost
• Loša ishrana
• Nedostatak mentalnih aktivnosti

Iako Alchajmerova bolest najčešće pogađa osobe starije od 65 godina, ona ne predstavlja normalni proces starenja. Prema Udruženju obolelih od Alchajmerove bolesti, 1 od 9 osoba starijih od 65 godina i 1 od 3 osobe starije od 85 godina ima Alchajmerovu bolest².

Na neke faktore ne može da se utiče (starost, genetika), ali na neke druge faktore može da se utiče i time smanji rizik od nastanka bolesti (pušenje, zdrava ishrana, prevencija od udaraca u glavu itd).

Prevencija Alchajmerove bolesti

• Držite krvni pritisak pod kontrolom
• Vodite računa o unosu šećera
• Budite fizički aktivni
• Zdravo se hranite
• Izbegavajte upotrebu alkohola ili njegovu konzumaciju svedite na minimum
• Prestanite da pušite
• Obezbedite svom organizmu dovoljnu količinu sna

Ukoliko vam se uvođenje svih ovih promena odjedanput čini teškim, pokušajte da ih uvodite postepeno. Na primer, dodatnih 30 minuta sna tokom noći, godišnji preventivni zdravstveni pregledi ili uvođenje polusatne šetnje svaki dan, mogu da naprave veliku pozitivnu razliku za vaše zdravlje.