Ultrazvuk štitne žlezde

Šta je ultrazvuk štitne žlezde (EHO štitaste žlezde)?

Ultrazvuk štitne žlezde (štitnjača, štitasta žlezda, tireoidna žlezda) je bezbolan, neinvazivan i siguran dijagnostički pregled koji koristi zvučne talase za prikaz štitne žlezde i okolnih struktura u vratu¹.

Ovaj pregled omogućava da se precizno proceni veličina, oblik, struktura i eventualne promene štitaste žlezde bez izlaganja pacijenta ikakvom štetnom zračenju.

Šta je štitasta žlezda?

Štitasta žlezda je endokrina žlezda koja se nalazi u prednjem delu vrata i ima ključnu ulogu u regulaciji metabolizma, rasta i razvoja organizma.

Pravilan naziv ove žlezde je štitasta žlezda, a ne štitna, kako se često koristi u svakodnevnom govoru.
Naziv potiče od grčke reči thyreos (θυρεός), što znači štit, a osmislio ga je britanski lekar Tomas Varton još 1646. godine. On je uočio da oblik ove žlezde podseća na antički štit koji se koristio u Staroj Grčkoj, kao i na tiroidnu hrskavicu larinksa.

Iako je pravilan naziv štitasta žlezda, u svakodnevnom govoru često se koristi izraz štitna žlezda, koji je s vremenom postao uobičajen i lako prepoznatljiv među ljudima.

Ko obavlja ultrazvuk štitne žlezde?

Ultrazvuk štitne žlezde obavlja lekar specijalista, radiolog ili endokrinolog. Pored njih, pregled može da obavlja i lekar opšte medicine koji je završio specijalizovanu edukaciju za ultrazvučnu dijagnostiku štitne žlezde. Važno je da pregled vrši isključivo lekar, a ne medicinski tehničar, kako bi se pravilno procenilo stanje štitne žlezde i okolnih struktura i kako bi nalaz bio precizan i pravilno interpretiran.

Simptomi

Pročitajte na osnovu kojih simptoma treba uraditi UZ štitaste žlezde.

Bolesti

Saznajte sve o bolestima štitne žlezde.

Faktori rizika

Saznajte koji su faktori rizika kod kojih se preporučuje preventivni pregled UZ štitne žlezde.

Procedura

Pročitajte kako da se pripremite za ultrazvuk štitaste žlezde.

Postavljanje dijagnoze

Saznajte sve o postavljanju dijagnoze, određivanju terapije i lečenju.

Zakazivanje pregleda

Pogledajte kako da zakažete ultrazvuk abdomena i male karlice u ordinaciji Neurobalans.

Simptomi

Simptomi – kada uraditi ultrazvuk štitne žlezde?

Ultrazvuk štitaste žlezde se preporučuje kada postoje simptomi, vidljivi znaci ili sumnja na promene u strukturi i radu žlezde.

Ultrazvuk štitne žlezde se preporučuje u sledećim situacijama²:

Osećaj pritiska, nelagodnosti ili otežano gutanje
Promene u telesnoj težini bez jasnog razloga
Ubrzan ili usporen rad srca
Hronični umor, nervoza, nesanica
Porodična istorija oboljenja štitne žlezde
Vidljivo ili opipljivo uvećanje štitne žlezde
Abnormalne vrednosti hormona TSH, fT3 i fT4
Vidljivo prisustvo čvorića, otoka ili asimetrije vrata
Pojačano znojenje ili preosetljivost na hladnoću i toplotu
Promene u nivou hormona bez izraženih simptoma
Praćenje već dijagnostikovanih promena ili terapije

Važnost ultrazvučnog pregleda štitne žlezde

Ovaj pregled je posebno koristan jer može da otkrije i najmanje promene koje ne mogu da se napipaju prilikom pregleda rukom.

Ultrazvuk štitaste žlezde je često prvi korak u dijagnostici problema sa ovom žlezdom, bilo da se radi o promenama u strukturi, veličini ili prokrvljenosti³. Ovom metodom mogu da se analiziraju i paraštitaste žlezde i limfni čvorovi vrata, što je veoma važno za otkrivanje upala, hormonalnih poremećaja i drugih stanja koja mogu da utiču na pravilnu funkciju štitne žlezde.

Uprkos čestoj zabludi da je ultrazvuk suvišan ako su hormoni u granicama normale, ovaj pregled omogućava rano otkrivanje promena koje mogu da budu prisutne i kod osoba bez vidljivih simptoma. Upravo zato se i preporučuje osobama sa porodičnom istorijom bolesti štitaste žlezde, promenama u njenoj veličini, nejasnim simptomima umora, promenama telesne težine ili nepravilnostima u radu srca.

Koliko često zdrava osoba treba da radi ultrazvuk štitaste žlezde?

Kod zdravih osoba bez simptoma ne postoji strogo definisano pravilo kada i koliko često treba raditi ultrazvuk štitne žlezde. Međutim, preventivni pregled se preporučuje između 20. i 25. godine života, posebno kod žena, zbog veće učestalosti problema sa štitnom žlezdom⁴. Nakon toga, ultrazvuk štitne žlezde može da se radi na svake 1-2 godine kao deo redovnog sistematskog pregleda.

Preventivni pregled štitaste žlezde ultrazvukom omogućava rano otkrivanje čvorića, cista ili drugih promena koje se često ne mogu napipati klasičnim pregledom. Redovni pregledi su naročito korisni za osobe koje imaju porodičnu istoriju bolesti štitaste žlezde, jer povećavaju šanse za pravovremenu dijagnozu i preventivno delovanje.

Koliko često ultrazvuk štitne žlezde treba da se radi kod pacijenata sa već postavljenom dijagnozom?

Kod osoba kod kojih je već utvrđena promena štitaste žlezde, učestalost ultrazvučnih pregleda zavisi od vrste i ozbiljnosti dijagnostikovanog stanja. Ako su pronađeni benigni čvorići ili blago uvećanje štitaste žlezde, preporučuje se kontrolni ultrazvuk jedanput godišnje, kako bi se pratila stabilnost promene⁵.

Kod pacijenata sa hormonskim poremećajima, upalama ili autoimunim bolestima štitne žlezde (npr. Hašimoto tiroiditis), ultrazvuk se obično radi na 6 do 12 meseci, u zavisnosti od preporuke lekara.

Ako postoji sumnja na ozbiljnije promene ili se beleži brz rast čvorića, ultrazvuk se može obavljati i češće, uz dodatne dijagnostičke metode poput aspiracione biopsije ili laboratorijskih analiza hormona.

064 31 38 782 – Zakažite pregled

Bolesti

Koje bolesti mogu da se otkriju ultrazvučnim pregledom štitaste žlezde?

Ehosonografija – EHO (ultrazvučni pregled) štitne žlezde omogućava detaljan uvid u strukturu, veličinu i prokrvljenost ove važne endokrine žlezde. Pomoću ovog pregleda mogu da se dijagnostikuju različita stanja i bolesti, uključujući:

Čvorići (nodusi) štitne žlezde⁶ – Mogu biti benigni ili maligni, a ultrazvuk pomaže u proceni njihove veličine, oblika, strukture i prokrvljenosti. Ako se sumnja na malignitet, može da se preporuče i dodatni dijagnostični pregledi, poput biopsije.

Ciste na štitnoj žlezdi⁷ – Ispunjene tečnošću, ciste su često benigne, ali se prate kako bi se sprečile komplikacije poput rasta ili pucanja.

Hašimoto tiroiditis – Autoimuna bolest u kojoj imuni sistem napada štitnu žlezdu, što dovodi do njenog postepenog oštećenja i smanjene funkcije (hipotireoze).

Gravesova bolest – Autoimuno oboljenje koje dovodi do prekomernog rada štitne žlezde (hipertireoze) i često se manifestuje povećanjem žlezde (strumom).

Struma (uvećanje štitne žlezde)⁸ – Može biti posledica nedostatka joda, autoimunih bolesti ili drugih hormonskih disbalansa.

Upale štitne žlezde (tiroiditis)⁹ – Mogu biti akutne, subakutne ili hronične, a ultrazvuk pomaže u prepoznavanju zapaljenskih promena u tkivu.

Karcinom štitne žlezde¹⁰ – ultrazvukom se mogu otkriti nodalne promene, visoko suspektne (sumnjive), koje zahtevaju dodatnu dijagnostiku, poput biopsije tankom iglom (FNA).

Poremećaji prokrvljenosti štitne žlezde – Kolor dopler ultrazvuk omogućava procenu cirkulacije i otkrivanje abnormalnog protoka krvi, što može ukazivati na upale, tumore ili autoimune bolesti.

Ehosonografija je brza, bezbedna i pouzdana dijagnostička metoda, koja pomaže lekarima da rano otkriju promene u štitastoj žlezdi i odrede najbolji način lečenja.

Rizici

Faktori rizika kod kojih se preporučuje ultrazvučni pregled štitne žlezde?

Ultrazvuk štitne žlezde se posebno preporučuje osobama koje imaju povećan rizik od bolesti štitne žlezde. Faktori rizika uključuju¹¹:

Porodična istorija bolesti štitne žlezde – Ako su članovi porodice imali čvoriće, autoimune bolesti ili rak štitne žlezde, preporučuje se redovan skrining.
Hormonski poremećaji – Osobe sa simptomima hipotireoze (usporen rad štitne žlezde) ili hipertireoze (ubrzan rad štitne žlezde) treba da urade ultrazvuk radi dodatne dijagnostike.
Vidljivo ili opipljivo uvećanje štitne žlezde (struma) – Promene u veličini i obliku žlezde mogu ukazivati na čvoriće, ciste ili upalne procese.
Izloženost zračenju u detinjstvu – Osobe koje su bile izložene terapijskom ili slučajnom zračenju imaju veći rizik od razvoja nodusa ili tumora štitne žlezde.
Nedostatak joda u ishrani – Jod je ključan za pravilan rad štitne žlezde, a njegov nedostatak može da dovede do uvećanja žlezde i stvaranja čvorića.
Autoimune bolesti – Stanja poput Hašimoto tiroiditisa ili Gravesove bolesti mogu da prouzrokuju strukturne promene u žlezdi, koje se najbolje procenjuju ultrazvukom.
Brz rast ili promene čvorića – Ako je ranije dijagnostikovan čvorić koji brzo raste, menja strukturu ili izaziva simptome, potrebno je da se vrši redovno praćenje ultrazvukom.
Neobjašnjivi simptomi – Hronični umor, nagle promene telesne težine, lupanje srca, osećaj gušenja ili promuklost mogu da budu povezani sa bolestima štitne žlezde i zahtevaju detaljan pregled.

064 31 38 782 – Zakažite pregled

Procedura

Procedura za pregled štitne žlezde ultrazvukom

Pregled se obavlja pomoću ultrazvučne sonde koja se prislanja na kožu vrata uz upotrebu medicinskog gela, što omogućava bolji kontakt sa tkivom i jasniji prikaz slike. Snimak u realnom vremenu prikazuje građu štitne žlezde, prisustvo čvorića, cista, upalnih promena, kao i protok krvi kroz žlezdu ako se koristi kolor dopler tehnika.

Priprema za ultrazvuk štitne žlezde

Obucite odeću sa otvorenim izrezom – Poželjno je nositi majicu sa širokim izrezom ili košulju kako bi vrat bio lako dostupan. Ako nosite rolku ili usku garderobu, možda će biti potrebno da je skinete tokom pregleda.
Ne koristite losione ili parfeme na vratu – Kreme, losioni, parfemi i ulja mogu da otežaju kontakt ultrazvučne sonde sa kožom pa se savetuje da koža vrata bude čista i suva prilikom pregleda.
Sklonite nakit sa vrata – Lančići, ogrlice i marame mogu da ometaju tok pregleda pa ih je najbolje skinuti pre dolaska u ordinaciju.
Nema ograničenja u ishrani – Ultrazvuk štitne žlezde ne zahteva pregled na prazan stomak, tako da možete normalno da jedete i pijete pre pregleda.
Ostanite opušteni i sledite instrukcije lekara – Tokom pregleda biće potrebno da ležite mirno na leđima i eventualno okrenete glavu u stranu kako bi lekar dobio bolji prikaz same žlezde. Ceo postupak traje oko 15-20 minuta i potpuno je bezbolan.

Ovim jednostavnim pripremama obezbeđujete jasan i precizan ultrazvučni snimak, što lekarima pomaže da tačno procene stanje štitne žlezde i okolnih struktura.

Kako izgleda ultrazvučni pregled štitne žlezde?

Tokom pregleda, pacijent leži na leđima dok lekar nanosi proziran, vodorastvorljiv gel na vrat kako bi omogućio bolji kontakt ultrazvučne sonde sa kožom. Zatim se sonda lagano pomera preko prednje strane vrata, omogućavajući lekaru da u realnom vremenu analizira veličinu, oblik, strukturu i prokrvljenost štitne žlezde, kao i da otkrije prisustvo eventualnih čvorića, cista ili drugih promena.

Po završetku pregleda, pacijent će dobiti ubrus da obriše get, koji se jako lako briše, a pacijent može odmah da nastavi sa svojim svakodnevnim aktivnostima.

Budući da ultrazvuk ne koristi zračenje, pregled može da se bezbedno ponavlja onoliko često koliko je potrebno za praćenje stanja žlezde i okolnih struktura.

Dijagnoza

Dijagnoza, terapija i lečenje nakon ultrazvuka štitne žlezde

Štitna žlezda bez znakova uvećanja, čvorića ili drugih abnormalnosti se smatra normalnim ultrazvučnim nalazom i ne zahteva dodatnu dijagnostiku. Lekar će vas samo obavestiti u kom vremenskom periodu da uradite novi preventivni kontrolni pregled.

Promene u strukturi ili prisustvo nodusa (čvorića) mogu da zahtevaju dodatnu dijagnostiku. U slučajevima kada ultrazvuk otkrije čvoriće, ciste, upalne procese ili promene u prokrvljenosti, lekar može da preporuči sledeće dodatne pretrage:

Laboratorijske analize hormona štitne žlezde (TSH, fT3, fT4, antitela) kako bi se utvrdila funkcija žlezde.
Fina aspiraciona biopsija (FNAB) kod sumnjivih čvorića radi citološke analize tkiva.
Scintigrafija štitne žlezde u slučajevima kada postoji sumnja na postojanje toksičnog adenoma i za dokazivanje subakutnog tiroiditisa.
CT vrata

Terapija i lečenje

Lečenje zavisi od postavljene dijagnoze i vrste otkrivenih promena:

Benigni čvorići i ciste – U većini slučajeva ne zahtevaju terapiju, ali se prate kroz periodične ultrazvučne kontrole. Ako čvorići rastu ili uzrokuju tegobe, može se razmotriti hirurško uklanjanje.
Hipotireoza (smanjena funkcija štitne žlezde) – Leči se hormonskom supstitucionom terapijom.
Hipertireoza (povećana funkcija štitne žlezde) – Terapijski pristup uključuje antitireoidne lekove, terapiju radioaktivnim jodom ili hiruršku intervenciju.
Tiroiditis (upala štitne žlezde) – U zavisnosti od uzroka, može da se leči antiinflamatornim lekovima, kortikosteroidima ili simptomatskom terapijom.
Maligne promene – Kod potvrđenog karcinoma štitne žlezde biopsijom primenjuje se hirurško uklanjanje žlezde (tiroidektomija), uz eventualnu terapiju radioaktivnim jodom i hormonsku supstituciju.

Praćenje i dalji pregledi

Za pacijente kod kojih je dijagnostikovana promena na štitnoj žlezdi, učestalost ultrazvučnih kontrola zavisi od vrste i ozbiljnosti nalaza:

Kod benignih nodusa preporučuje se ultrazvučno praćenje jedanput godišnje, osim ako lekar ne proceni drugačije.
Pacijenti sa hormonskim disbalansom ili autoimunim oboljenjima zahtevaju redovnu kontrolu ultrazvukom na 6 do 12 meseci, u zavisnosti od kliničkog toka bolesti.
U slučaju brzog rasta nodusa ili promene njihove strukture, ultrazvučni pregledi se mogu obavljati češće, uz dodatnu dijagnostiku poput biopsije.

064 31 38 782 – Zakažite pregled

Da li je pregled štitne žlezde ultrazvukom rizičan?

Ne. Ultrazvuk štitne žlezde je potpuno bezbedna i neinvazivna dijagnostička metoda, koja ne nosi nikakve rizike po zdravlje pacijenta. Ova procedura ne koristi jonizujuće zračenje, kao što je slučaj sa rendgenskim snimanjima, već se zasniva na zvučnim talasima visoke frekvencije, koji su u medicini dokazano sigurni i neškodljivi.

Pregled ne izaziva bol niti neprijatnost, osim blagog pritiska ultrazvučne sonde na vrat. Pošto je gel hladan, njegovo nanošenje kod nekih pacijenata može da izazove blagu nelagodnost.

doktorka radi ultrazvuk stitne zlezde pacijantkinji

Ne postoje ograničenja u pogledu učestalosti izvođenja ultrazvuka, što znači da može bezbedno da se ponavlja onoliko puta koliko je potrebno za praćenje stanja štitne žlezde pacijenta.

S obzirom na to da ultrazvuk ne zahteva nikakvu pripremu, kontrastna sredstva ili iglene intervencije, ne postoji rizik od alergijskih reakcija, izlaganja zračenju ili bilo kakvih drugih neželjenih efekata. Zbog toga se smatra potpuno neškodljivom i bezbednom procedurom.

Kontraindikacije za ultrazvuk štitne žlezde?

Ultrazvuk štitne žlezde kao dijagnostička metoda nema kontraindikacija. Budući da ne koristi jonizujuće zračenje i ne zahteva primenu kontrastnih sredstava, može da se bez ograničenja primenjuje kod svih pacijenata, uključujući trudnice, dojilje i osobe sa hroničnim bolestima.

Međutim, postoje određene situacije koje mogu da otežaju izvođenje pregleda ili mogu da utiču na njegovu preciznost:

Teške povrede ili hirurški zahvati u predelu vrata – Ožiljci ili postoperativni otok mogu da smanje kvalitet ultrazvučnog prikaza.
Teško pokretni pacijenti – Osobe koje imaju poteškoće sa ležanjem na leđima mogu da imaju problema sa pozicioniranjem tokom pregleda te to može da oteža lekaru neometan pristup vratu.
Masivni kalcifikati u štitnoj žlezdi – Kalcifikovani čvorići mogu da otežaju procenu strukture dubljih delova žlezde.
Ekstremna gojaznost – Deblji sloj masnog tkiva na vratu može da smanji rezoluciju ultrazvučne slike i utiče na prikaz slike.

Pitanja

Najčešća pitanja pacijenata o ultrazvučnom pregledu štitne žlezde

U razgovoru sa lekarima, dr Draganom Topićem, radiologom, i dr Ivanom Stevanović, endokrinologom, prikupili smo odgovore na najčešća pitanja pacijenata o ultrazvučnom pregledu štitne žlezde.

1. Da li ultrazvukom štitne žlezde može da se otkrije da imam problem sa hormonima?

Dr Stevanović: „Ne, ultrazvuk ne meri nivo hormona. On nam pokazuje veličinu, oblik i građu štitaste žlezde, kao i prisustvo čvorova, cista ili upalnih promena. Ako posumnjamo na problem sa hormonima, upućujemo pacijenta na analizu TSH, FT3 i FT4 iz krvi.“

2. Ako mi pronađu čvor na štitnoj žlezdi, da li je to znak raka?

Dr Topić: „Ne treba odmah brinuti. Većina čvorova je benigna i ne predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. Ultrazvuk nam pomaže da procenimo njihov izgled – da li su homogeni, da li imaju kalcifikacije, kako su prokrvljeni. Ako postoji sumnja, predlažemo dodatne analize, a u nekim slučajevima biopsiju, koja je jedini način da se sa sigurnošću potvrdi da li je čvor maligni.“

3. Koliko često treba da radim ultrazvuk štitne žlezde?

Dr Stevanović: „To zavisi od Vašeg zdravstvenog stanja. Ako je sve u redu, dovoljno je jednom na 1-2 godine. Kod pacijenata sa čvorovima ili hormonskim poremećajima, obično preporučujemo kontrolni ultrazvuk na 6 do 12 meseci, kako bismo pratili eventualne promene.“

4. Šta ako mi ultrazvuk pokaže cistu na štitnoj žlezdi?

Dr Topić: „Ciste su benigne i u većini slučajeva ne zahtevaju lečenje. Male ciste samo pratimo kroz redovne kontrole. Ako cista raste, postane veća od 3 cm ili izaziva tegobe poput pritiska u vratu, može biti potrebna aspiraciona biopsija ili drugo terapijsko rešenje.“

5. Šta da radim ako pipanjem otkrijem čvor na štitnoj žlezdi?

Dr Stevanović: „Prvi korak je procena čvora ultrazvukom – njegova veličina, struktura i prokrvljenost. Ako čvor deluje benigno i ne raste, samo ga pratimo. Ako je veći od 1 cm ili ima sumnjive karakteristike, savetujemo biopsiju tankom iglom (FNAB). U slučaju benignog nalaza, čvor se dalje prati, dok se kod sumnje na malignitet pacijent upućuje endokrinom hirurgu na dalje lečenje.“

6. Koliko brzo ću dobiti rezultate ultrazvuka štitne žlezde?

Dr Topić: „Rezultate dobijate odmah nakon pregleda. Nakon što obavimo ultrazvučni pregled, objašnjavamo nalaz pacijentu i dajemo preporuke za dalji postupak.“

Pregled