ŠTA JE GUBITAK SVESTI?
Gubitak svesti (koji se još naziva i sinkopa) je prolazni, nagli, iznenadni i kratkotrajni prekid kontinuiteta svesti, prouzrokovan padom protoka krvi kroz mozak tj. globalne moždane hipoperfuzije. Dovoljno je da gornji, sistolni pritisak padne ispod 70mmHg duže od 6-12 sekundi pa da osoba u stojećem položaju padne u nesvest odnosno doživi sinkopu.
Gubitak svesti je često udružen sa sniženjem mišićnog tonusa i padom, a neretko i sa određenim pokretima ruku i nogu ili drugih delova tela. Osoba koja padne u nesvest je nepomična i opuštena i dok je u nesvesti ne reaguje ni na kakve aktivnosti ili stimulacije. Ekstremiteti se kod osoba koje su u nesvesti hlade, puls slabi i disanje postaje veoma plitko.
Oporavak nakon gubitka svesti nastaje spontano, najčešće već nakon nekoliko sekundi.
NAJČEŠĆE VRSTE GUBITKA SVESTI
Kada kažemo gubitak svesti, najčešće mislimo na Sinkopu odnosno “padanje u nesvest”.
Druge vrste gubitka svesti koje treba razlikovati od sinkope su:
- epileptični napad
- psihogeni napad
- potres mozga
- gubici svesti kod drugih povreda glave
Takođe u obzir dolaze i neka retka stanja kao što su:
- padovi i gubitak tonusa kod ljudi koji boluju od narkolepsije
- sinkope koje se dešavaju kod pacijenata koji boluju od opstruktivne apnee u spavanju
KOJE VRSTE SINKOPE POSTOJE?
Postoji veći broj faktora koji mogu da dovedu do gubitka svesti. Prema uzroku nastanka sinkope, one se najčešće dele na:
- Refleksne sinkope
- Vazomotorne sinkope
- Kardiogene sinkope
- Nekardiovaskularne sinkope
Refleksna sinkopa (vazovagalna ili neurokardiogena sinkopa)
Refleksna sinkopa je najčešći razlog gubitka svesti i predstavlja sinkopu niskog rizika ili tzv. bezopasnu sinkopu. Nastaje zbog prevage parasimpatičkog nervnog sistema i kratkotrajnog pada krvnog pritiska.
Najčešći okidači su: uriniranje, defekacija, dugo stajanje, boravak u zagušljivim prostorijama, jake emocije, glad, bol, upotreba alkohola i droge.
Najčešći simptomi koji prethode ovakvoj vrsti gubitka svesti su glavobolje, muka, gađenje i preterano znojenje.
Vazomotorna sinkopa (ortostatska sinkopa ili disautonomna sinkopa)
Vazomotorna sinkopa nastaje kod ljudi koji imaju hronični poremećaj autonomnog nervnog sistema npr. kod dijabetičara. Ova sinkopa se javlja samo pri ustajanju, odnosno pri prelasku iz sedećeg ili ležećeg položaja u uspravan, a nastaje zbog izostanka aktivacije autonomnog nervog sistema koji omogućava održavanje arterijskog krvnog pritiska u vertikalnom položaju.
Kardiogena sinkopa (srčana sinkopa)
Kardiogena sinkopa nastaje usled pojave srčanih aritmija ili oštećenja srca kao što je srčani udar, aortna stenoza, embolija pluća. Ova sinkopa ne zavisi od položaja tela. Može se dogoditi i u ležećem položaju ili tokom fizičke aktivnosti tokom kojih se ostale sinkope ne javljaju. To je sinkopa visokog rizika, te pri određivanju uzroka gubitka svesti, uvek prvo treba isključiti kardiogenu sinkopu.
Nekardiovaskularna sinkopa
1. Sinkopa kod cerebrovaskularne okluzivne bolesti
Suženje krvnih sudova vrata ili krvnih sudova mozga, kojima se doprema krv do mozga i mali pad arterijskog krvnog pritiska mogu da dovedu do znatnog pada protoka krvi kroz mozak što prouzrokuje gubitak svesti odnosno sinkopu.
2. Psihogena sinkopa
Psihogena sinkopa nastaje kao mehanizam odbrane organizma od traumatičnog sadržaja.
3. Metabolička sinkopa
Metabolička sinkopa se javlja kod pada šećera u krvi (hipoglikemije) ili kod dubokog i intenzivnog disanja usled stresa (hiperventilacioni sindrom).
Treba znati da se tzv. bezopasne sinkope, kao što je refleksna sinkopa, retko ponavljaju. Od 100% ljudi koji su ikada imali sinkopu u životu, 78% su je imali jednom. Ukoliko se krize svesti ponavljaju treba se posavetovati sa lekarom, jer se najverovatnije radi o kardiogenoj sinkopi ili epilepsiji.
KOJI SU SIMPTOMI KOJI UKAZUJU NA MOGUĆ NASTANAK GUBITKA SVESTI?
Najčešći simptomi koji ukazuju na sinkopu su:
- Potpuno ili delimično zamračenje (“crno pred očima”)
- Osećaj vrtoglavice
- Pad bez razloga
- Osećaj pospanosti ili umora
- Nesvestica, posebno nakon jela ili vežbanja
- Osećaj nestabilnosti ili slabosti pri stajanju
- Promene u vidu, kao što su mrlje ili tunelski vid
- Glavobolje
Osećaj vrtoglavice, lupanja srca i mučnina su najčešći simptomi po kojima osoba može da predoseti da će da “padne u nesvest” i tada se preporučuje da osoba sedne, legne ili podigne noge kako bi izbegla gubitak svesti.
Otkrivanje uzroka i postavljanje dijagnoze kod gubitka svesti
Šta je potrebno uraditi od dijagnostičkih procedura ako se dogodi gubitak svesti?
Nakon pregleda i razgovora sa pacijentom lekar može da zatraži dodatne preglede i dijagnostičke procedure radi utvrđivanja uzroka gubitka svesti i postavljanja što preciznije dijagnoze:
Pregled interniste/kardiologa
Pregled kardiologa može da uključi:
- EKG, holter EKG (da bi se isključio poremećaj ritma kao uzrok sinkope)
- Ultrazvuk srca ( da bi se isključila strukturna oštećenja srca)
Pregled endokrinologa
- Endokrinološki pregled da bi se isključile hipoglikemijske krize odnosno pad šećera u krvi
Pregled neurologa
Pregled neurologa može da uključi:
- Kolor dopler krvnih sudova vrata
- Transkranijalni dopler (da bi se iključilo značajno suženje krvnih sudova koje dopremaju krv do mozga)
- Standardni EEG ili EEG nakon deprivacije spavanja (ukoliko postoji sumnja da su krize svesti epileptični napadi)
Ovim standardnim dijagnostičkim pregledima i procedurama se najčešće dolazi do uzroka gubitka svesti.
Vrlo retko, lekar može preporučiti i neke specifične dijagnostičke procedure kao što su:
Head up tilt table test
Pacijent se fiksira za sto posebnog uređaja i naglo vertikalaizuje. Služi za postavljanje dijagnoze vazomotorne sinkope.
Implantacija loop recordera
ILR (implantabile loop recorder) je uređaj za praćenje srčanog ritma, postavlja se blizu srca i omogućava kontinuirano praćenje ritma mesec dana ili duže. Ovom metodom se registruju vremenski retko učestali poremećaji ritma.
Pregled psihijatra kod sumnje na psihogenu sinkopu
Polisomnografija i MSLT
- EEG služi za praćenje celonoćnog spavanja, primenjuje se kod sumnje na sinkopu u sklopu opstruktivne apnee u spavanju.
- MSLT se primenjuje kod sumnje na narkolepsiju
Video EEG telemetrija
Video EEG telemetrija je višednevno video I EEG praćenje pacijenta. Primenjuje se kod ponovljenih kriza svesti kada sva prethodna ispitivanja nisu mogla sa sigurnošću da utvrde razlog gubitka svesti.
Opcije lečenja kod gubitka svesti – sinkope
Lečenje zavisi od rezultata testova i uzročnika gubitka svesti. Cilj lečenja je da spreči ponovnu pojavu epizoda sinkope. Uz odgovarajuću dijagnozu i lečenje, sinkopa se može uspešno lečiti i kontrolisati.
Ukoliko se epizode gubitka svesti ponavljaju, neophodno je da se javite vašem lekaru koji će vas dalje uputiti na dodatne preglede i pretrage.
