Šta je kardiologija?
Kardiologija je specijalistička oblast interne medicine koja se bavi proučavanjem poremećaja srca i krvnih sudova.
Ova grana medicine istražuje uzroke i obuhvata dijagnostiku i lečenje srčanih poremećaja i bolesti koronarnih arterija.
Takođe, kardiologija obuhvata praćenje faktora rizika i savetovanje za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova.
Pregled
Šta je kardiološki pregled?
Pregled kardiologa obuhvata niz dijagnostičkih i terapijskih procedura u cilju utvrđivanja, lečenja i prevencije poremećaja i bolesti srca i krvnih sudova.
Šta je kardiolog i koje bolesti leči?
Kardiolog je lekar specijalista čija ekspertiza obuhvata dijagnozu, lečenje i istraživanje uzroka zdravstvenih problema povezanih sa srcem, venama i arterijama.
Oblast rada svakog kardiologa su bolesti i poremećaji srca, kao što su:
- srčani udar odnosno ishemična kardiomiopatija
- prestanak rada srca
- poremećaji srčanog ritma
- srčana slabost
- angina pektoris
- bolesti srčanih zalistaka
- hipertenzija
- nasledna oboljenja srca
- aritmija
- ateroskleroza
- bolesti krvnih sudova srca
- druga upalna stanja srca i perikarda
Da li je potrebno obaviti neku posebnu pripremu pre pregleda kod kardiologa?
Poseta kardiologu ne zahteva neku posebnu fizičku pripremu.
Pregled je neinvazivan, bezbolan i traje otprilike 30 minuta, mada se dužina i tok pregleda prilagođavaju specifičnom stanju pacijenta, izraženim simptomima i tegobama koje pacijent ima i eventualnim sumnjama kardiologa u vezi sa kardiovaskularnim oboljenjima.
Deo pregleda uključuje i razgovor s kardiologom, stoga je preporučljivo da se unapred pripremite za ovaj razgovor:
- Zabeležite simptome i tegobe zbog kojih dolazite na pregled.
- Zapišite informacije o vašem zdravstvenom stanju, uključujući informacije o lekovima koje uzimate, alergijama, prethodnim bolestima i istoriji bolesti u porodici.
- Ponesite sa sobom sve relevantne medicinske dokumente, uključujući nedavne laboratorijske analize, relevantne rezultate testova i slično.
- Sastavite listu pitanja koje biste želeli da postavite kardiologu.
- Ako želite, možete da povedete sa sobom prijatelja ili člana porodice kako biste imali neophodnu podršku tokom posete.
Kako izgleda kardiološki pregled i šta da očekujete?
Pregled kardiologa se sastoji od uzimanja anamneze i kliničkog (fizikalnog) dela pregleda.
Svaki pregled započinje razgovorom (uzimanje anamneze) tokom kojeg će vas lekar ispitati o simptomima i tegobama zbog kojih ste se javili na pregled, kao i o drugim zdravstvenim problemima koje imate ili ste imali u prošlosti (vaša i istorija bolesti vaše porodice).
Tokom fizikalnog dela pregleda, kardiolog će izvršiti pregled grudnog koša kao i drugih delova tela koji mogu da ukazuju na bolesti srca. Pregled se obavlja u sedećem, a po potrebi i u ležećem položaju.
Uz pomoć stetoskopa, lekar će poslušati vaše srce i pluća. Nakon toga, usmeriće se i na druge delove vašeg tela. Ispitaće i proveriti vaše krvne sudove vrata, ruku i nogu. Nežnim pritiskanjem proveriće i stanje vaših krvnih sudova u abdomenu. Takođe, može pogledati i vaše zglobove i stopala kako bi isključio prisustvo oticanja.
Nakon toga, izmeriće vam krvni pritisak, težinu, visinu, puls u mirovanju i po potrebi telesnu temperaturu.
U zavisnosti od rezultata pregleda, eventualne sumnje lekara na neke poremećaje kardiovaskularnog sistema, kao i da bi se u potpunosti eliminisali neki poremećaji, a u cilju postavljanja prave i tačne dijagnoze, kardiolog može da preporuči i dodatne preglede i pretrage, poput:
- Laboratorijskih analiza
- RTG pregled srca i pluća
- CT srca
- Magnetna rezonanca srca
- Ultrazvuk srca – Ehokardiografija (Eho srca)
- Ergometrija (test fizičkog opterećenja)
- EKG pregled
- 24h EKG Holter monitoring se radi u slučaju nerazjašnjenih aritmija ili porasta krvnog pritiska.
- Kateterizacija srca
- Koronarografija
Sam pregled kardiologa je bezbolan i ne nosi nikakve rizike po pacijenta. Nakon kardiološkog pregleda možete da se vratite svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima.
Simptomi
Simptomi zbog kojih bi se trebalo obratiti kardiologu
Neki uobičajeni simptomi i tegobe koji upućuju na to da bi trebalo da obavite kardiološki pregled su:
- Bol iza grudne kosti – Ovaj simptom je alarmantan i često se manifestuje kao osećaj stezanja, probadanja ili pečenja iza grudne kosti ili u gornjem delu abdomena. Bol može da se proteže prema levoj ruci, leđima, vilici ili levoj nozi.
- Lako umaranje prilikom šetnje ili nekog napora
- Osećaj lupanja ili preskakanja srca
- Problemi s disanjem ili osećaj nedostatka vazduha
- Nemogućnost udobnog spavanja na ravnoj površini
- Otoci na nogama, rukama, stopalima ili zglobovima
- Vrtoglavice i mogući gubitak svesti
- Opšta slabost ili osećaj malaksalosti
Rizici
Uzroci i faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u svetu, a njihov nastanak često je povezan s kombinacijom faktora rizika koji uključuju nezdrave životne navike i određene genetske predispozicije. Iako mnogi faktori rizika potiču iz načina života, poput pušenja, loše ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti, važnu ulogu igraju i stanja kao što su dijabetes, visok krvni pritisak i visok nivo holesterola. Starost i porodična istorija takođe značajno doprinose verovatnoći razvoja ovih bolesti, dok prisustvo hroničnog stresa dodatno opterećuje srce i krvne sudove. Kombinacija ovih faktora često rezultira oštećenjem krvnih sudova i srca, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema poput srčanog udara ili moždanog udara.
Uzroci i faktori rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti su određeni obrasci ponašanja, životne navike, okolnosti ili stanja i uključuju:
- nedostatak fizičke aktivnosti
- nezdravu ishranu
- pušenje
- dijabetes
- štetnu upotrebu alkohola
- starost
- porodičnu istoriju
- bolest bubrega
- stres
- visok pritisak
- visok holesterol
Prevencija
Prevencija kardiovaskularnih oboljenja
Prevencija kardiovaskularnih bolesti obuhvata sve mere usmerene ka sprečavanju njihovog nastanka. To uključuje eliminaciju faktora rizika, uvođenjem pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i uticajem na smanjenje stresa.
To je primarna prevencija koja igra ključnu ulogu u smanjenju oboljevanja od srčanih bolesti, dok se sekundarna prevencija fokusira na lečenje već postojećih bolesti i sprečavanje njihovog pogoršanja.
Na neke od faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, poput pola, rase, genetskih predispozicija i starosnog doba, ne možemo da utičemo. Međutim, postoje i drugi faktori rizika koje možemo da kontrolišemo kako bismo sprečili razvoj određenih kardiovaskularnih oboljenja. To su:
- Redovna fizička aktivnost
- Prestanak pušnjenja
- Potpuno izbacivanje ili smanjivanje konzumacije alkohola
- Održavanje kontrole nad već dijagnostikovanim stanjima ili bolestima poput dijabetesa i hipertenzije.
- Smanjenje telesne težine
- Smanjenje stresa
- Uvođenje redovne i balansirane ishrane
- Preventivni kardiološki pregledi
Terapija
Lečenje kardiovaskularnih bolesti
Izbor najpogodnije terapije za pacijenta zavisi od specifičnog tipa bolesti srca i krvnih sudova koje pojedinac ima.
Neki od vidova lečenja uključuju:
1. Medikamentnu terapiju
Ovaj vid terapije uključuje lekove poput onih koji smanjuju nivo holesterola, regulišu pritisak, poboljšavaju protok krvi ili regulišu ritam srca.
2. Hirurške intervencije
Ovaj vid terapije uključuje lekove poput onih koji smanjuju nivo holesterola, regulišu pritisak, poboljšavaju protok krvi ili regulišu ritam srca.
3. Kardiološka rehabilitacija
Ovaj vid lečenja obuhvata promenu životnih navika i usmeren je na redovno vežbanje, uravnoteženu ishranu i druge savete o zdravom načinu života.
Ciljevi terapije i lečenja su:
- Ublažavanje simptoma.
- Smanjenje rizika od ponovnog javljanja ili pogoršanja stanja ili bolesti.
- Prevencija komplikacija, kao što su moždani udar, srčani udar ili smrt.
Od suštinskog je značaja posvetiti se preventivi, redovno obavljati medicinske preglede kako bi se pravovremeno postavila precizna dijagnoza i kako bi se na vreme započelo sa primenom odgovarajuće terapije. Pravilno lečenje vam može pomoći da efikasno držite bolest pod kontrolom, omogućavajući vam da održite normalan način života.