Šta je neurološki pregled?
Neurološki pregled, (koji se još naziva i specijalistički pregled neurologa), predstavlja procenu nervnog sistema osobe pri čemu se utvrđuje da li postoje poremećaji u radu centralnog i perifernog nervnog sistema.
Neurolog je doktor specijalista neurologije koji se bavi ispitivanjem, dijagnostikom i lečenjem oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema.
U centralni nervni sistem spadaju mozak i kičmena moždina, ali i strukture koje su u bliskom kontaktu sa mozgom kao što su krvni sudovi, moždanice.
Periferni nervni sistem obuhvata periferne nerve kao i vezu nerava sa muskulaturom.
Šta je neurologija?
Neurologija predstavlja granu medicine koja proučava poremećaje nervnog sistema. Neurologija se bavi objašnjenjem kliničke slike bolesti koje su prouzrokovane poremećajima u određenim strukturama nervnog sistema ili poremećajima u njegovom funkcionisanju. Prva katedra za neurologiju je osnovana krajem 19. veka na Medicinskom fakultetu u Parizu.
Pregled
Da li je potrebno obaviti neku posebnu pripremu pre pregleda kod neurologa?
Pregled neurologa ne zahteva neku posebnu fizičku pripremu, bezbolan je i u proseku traje oko 30 minuta.
Jedan deo pregleda predstavlja razgovor sa neurologom te bi bilo dobro da se pripremite za sam razgovor:
- Zapišite simptome i tegobe koje osećate.
- Pribeležite i druge informacije o svom zdravstvenom stanju, uključujući lekove koje pijete, da li ste na nešto alergični, prethodne bolesti i istoriju bolesti svoje porodice.
- Ponesite svu relevantnu medicinsku dokumentaciju (skorašnje laboratorijske analize, relevantne rezultate testova i slično).
- Napravite spisak pitanja koja želite da postavite doktoru.
- Ukoliko želite, povedite prijatelja ili člana porodice kako biste imali potrebnu podršku.
Tok pregleda
Kako izgleda neurološki pregled i šta da očekujete?
Neurološki pregled se sastoji od uzimanja anamneze i kliničkog (fizikalnog) dela pregleda.
Svaki pregled započinje razgovorom u kojem vas lekar pita o simptomima i tegobama, kao i drugim zdravstvenim problemima koje imate ili ste imali u prošlosti (istorija bolesti).
Nakon toga, lekar će obaviti i klinički deo pregleda koji je usmeren na procenu vašeg nervnog sistema, što uključuje vršenje pojedinačnih testova, poput procene načina hodanja, držanja tela, osećaja ravnoteže ili utvrđivanja postojanja bilo kakvih poteškoća kod određenih pokreta.
Tim testovima će lekar proveriti vaš:
- Govor
- Vid
- Snagu, reflekse i funkciju mišića
- Koordinaciju pokreta i ravnotežu
- Mentalno stanje (pamćenje, rasuđivanje, orijentaciju)
Lekar može izvršiti i kratak pregled u kojem će vam poslušati pluća, srce i izmeriti puls.
Pregled u proseku traje oko 30 minuta, ali tok i dužina samog pregleda, mogu zavisiti od vaših simptoma i eventualne sumnje neurologa na neku bolest nervnog sistema.
U većini slučajeva, lekar će postaviti dijagnozu već nakon jednog ovakvog detaljnog neurološkog pregleda.
U zavisnosti od rezultata pojedinačnih testova i sumnje na neke poremećaje nervnog sistema, neurolog može preporučiti i dodatne preglede, poput:
Neurofizioloških pregleda
- EEG – elektroencefalografija, koja podrazumeva merenje električne aktivnosti u mozgu
- EMG – elektromiografija, koja podrazumeva merenje mišićne aktivnosti
- ENG – elektroneurografija, koja podrazumeva merenje brzine provodljivosti nerava
- EMNG – elektromioneurografija, koja podrazumeva ispitivanje električne aktivnosti mišića i nerava
Neuroradioloških pregleda
- Kolor dopler krvnih sudova vrata (CDS)
- Transkranijalni kolor kodirani dopler krvnih sudova mozga (TCCD)
- CT – kompjuterizovana tomografija, skener
- MRI – magnetna rezonanca
- Lumbalna punkcija
Da bi se u potpunosti eliminisali neki poremećaji, a u cilju postavljanja prave i tačne dijagnoze, doktor može preporučiti i druge vrste pregleda i pretraga, poput laboratorijskih analiza, neuropsiholoških, pato – histoloških i neurogenetskih dijagnostičkih pretraga.
Sam pregled neurologa je bezopasan i ne nosi nikakve rizike po pacijenta. Nakon neurološkog pregleda se možete vratiti svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima.
Pogledajte cenu pregleda neurologa i ostalih dijagnostičkih pretraga.
Simptomi
Simptomi zbog kojih bi trebalo obaviti neurološki pregled
Simptomi neuroloških poremećaja se razlikuju u zavisnosti od vrste kao i toga koji deo nervnog sistema je oštećen. Često započinju neprimetno, postepeno se pojačavaju i mogu da ometaju svakodnevno funkcionisanje.
Važno je obratiti pažnju na znake koji mogu da ukazuju na problem u radu mozga, kičmene moždine ili perifernih nerava.
Neki uobičajeni simptomi i tegobe koji upućuju na to da bi trebalo da obavite neurološki pregled su:
- Glavobolje
- Gubitak svesti, vrtoglavice, nesvestice
- Problemi sa ravnotežom i / ili koordinacijom
- Utrnulost ruku i / ili nogu
- Bolovi u vratu i kičmi
- Bolovi u leđima
- Poremećaj u vidu (zamagljen vid, duple slike, prolazno slepilo)
- Promene u sluhu i / ili sposobnosti mirisa
- Nerazgovetan govor, teškoće prilikom čitanja i pisanja
- Zbunjenost ili druge promene u mentalnim sposobnostima
- Slabost u mišićima
- Neuobičajen umor
- Problemi sa spavanjem, nesanica
- Problem sa pamćenjem
- Promene u ponašanju
Dijagnoza
Rana dijagnoza – zašto je važno otići na neurološki pregled?
Rana dijagnoza i blagovremeno lečenje većine neuroloških oboljenja omogućavaju značajno poboljšanje kvaliteta života pacijenata. Kod blažih slučajeva to može da dovede do potpunog oporavka, dok se kod težih oblika bolesti često postiže usporavanje progresije simptoma i održavanje stabilnog stanja. Pravovremena terapija često omogućava pacijentima da nastave sa svakodnevnim aktivnostima i zadrže visok nivo funkcionalne sposobnosti.
Bolesti
Poremećaji i bolesti nervnog sistema
Postoji preko 600 različitih neuroloških oboljenja i poremećaja nervnog sistema, uključujući moždane udare, Parkinsonovu bolest, hronične migrene, meningitis, epilepsiju i multiplu sklerozu. Ove bolesti i poremećaji mogu izazvati širok spektar simptoma i tegoba, kao što su različiti stepeni paralize nogu ili ruku, vrtoglavice, problemi sa govorom i ravnotežom, slabost mišića, neobične senzacije, problemi sa pamćenjem ili konfuzije.
Najčešće bolesti i poremećaji nervnog sistema
- Multipla skleroza (MS)
- Moždani udar
- Parkinsonova bolest
- Alchajmerova bolest
- Epilepsija
- Moždani tumori
- Demencija
- Glavobolje i migrene
- Poremećaji spavanja
- Vertigo (vrtoglavica)
- Tremor (drhtanje)
- Mišićna distrofija
- Moždana aneurizma
Faktori rizika
Uzroci i faktori rizika za nastanak bolesti nervnog sistema
Faktori rizika i uzroci nastanka neuroloških oboljenja mogu biti brojni i raznovrsni, uključujući genetske predispozicije, starosnu dob, stil života, kao i različite spoljašnje uticaje. Genetika igra značajnu ulogu u nastanku mnogih neuroloških stanja, ali i drugi faktori, poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa i pušenja mogu da povećaju verovatnoću oboljenja. Razumevanje i identifikacija ovih rizika omogućavaju rano prepoznavanje problema, a prevencija i prilagođavanje životnih navika mogu da doprinesu smanjenju rizika.
Najčešći faktori rizika:
- Zloupotreba alkohola ili nedozvoljenih supstanci
- Izloženost toksičnim supstancama ili otrovima
- Dijabetes
- Bolesti srca
- Visok krvni pritisak
- Loša ishrana, gojaznost
- Stres
- Fizičke povrede, udarci
- Pol, rasa, životno doba
- Virusne i bakterijske infekcije
- Porodična istorija neuroloških stanja, genetska predispozicija
Prevencija
Prevencija neuroloških oboljenja
Na većinu neuroloških bolesti prouzrokovanih faktorima kao što su pol, rasa, genetske
predispozicije i životno doba ne možemo da utičemo. Ali postoje i oni faktori rizika na koje
možemo da utičemo da bismo sprečili razvoj nekih neuroloških oboljenja.
- Redovna fizička aktivnost
- Kvalitetan san
- Prestanak pušenja, smanjiti ili u potpunosti izbaciti alkohol iz upotrebe
- Držati pod kontrolom dijagnostikovana stanja ili bolesti – dijabetes, visok krvni pritisak
- Balansirana ishrana
- Unošenje dosta tečnosti
- Sprečiti udarce u glavu i smanjiti rizike od pada
Neka neurološka stanja se lako leče lekovima i terapijom. Na primer, ljudi sa mentalnim
poremećajima (depresija, anksioznost itd.) žive sasvim normalno uz adekvatnu terapiju.
Za neke poremećaje, poput neurodegenerativnih bolesti (demencija, Parkinsonova bolest
itd.) i povreda mozga izazvanih udarcima, nema leka. Ljudi sa ovakvim stanjima se često
suočavaju sa trajnim promenama u svom ponašanju, mentalnim sposobnostima ili
koordinaciji, ali uz pravu terapiju, stanje njihove bolesti može biti ublaženo i može se
uspešno kontrolisati.
Stoga je veoma bitno raditi na prevenciji, doći na vreme na pregled radi postavljanja
precizne dijagnoze i otpočeti sa pravom terapijom, gde će vam lečenje pomoći da ili u
potpunosti budete izlečeni ili bolest držite pod kontrolom i održite normalan način života.
