Šta je pregled psihijatra?
Psihijatrija je grana medicine koja se fokusira na procenu, dijagnozu, prevenciju i lečenje mentalnih, bihevioralnih i emocionalnih poremećaja.
Psihijatar je lekar koji je usko specijalizovan za oblast mentalnog zdravlja.
Psihijatrijski pregled je razgovor sa psihijatrom tokom kojeg lekar vrši uvid u opšte fizičko i mentalno zdravstveno stanje pacijenta, nastoji da sagleda tegobe i simptome na koje se pacijent žali, kao i okolnosti koje su do njih dovele. Takođe, lekar nastoji da utvrdi i sagleda i sve aspekte iz prošlosti koje su mogle da dovedu do pojave teškoća, ličnu i porodičnu istoriju bolesti pacijenta, a po potrebi i neke druge činjenice iz života pacijenta koje bi mogle biti od važnosti za postavljanje prave dijagnoze i utvrđivanja odgovarajuće terapije.
Bitno je istaći da pomoć psihijatra (ili psihologa) nije isključivo namenjena osobama sa mentalnim poremećajima ili bolestima zavisnosti, već se preporučuje i osobama koje se nose sa nekim teškim životnim problemima, gubitkom bliske osobe, doživljenim traumama, fizičkim bolestima ili kriznim situacijama koje mogu da prouzrokuju psihičke tegobe.
U prošlosti, poseta psihijatru je često smatrana znakom slabosti ili sramotom. Međutim, moderno društvo se sve više okreće uklanjanju stigme povezane sa mentalnim zdravljem. Moderan čovek je spremniji da prepozna prednost brige o mentalnom zdravlju i da brine o njemu na isti način na koji brine o svom fizičkom zdravlju.
Simptomi
Kada je potrebna konsultacija sa stručnjakom za mentalno zdravlje?
Bitno je shvatiti da spremnost da potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje nije znak slabosti, već znak izuzetne snage i jedna od najboljih stvari koju možete da učinite za sebe i svoje voljene.
Kontinuirano negativno ponašanje i obrasci razmišljanja, mogu da budu veoma štetni po vaše kako psihičko, tako i fizičko zdravlje.
Ukoliko ste u nemogućnosti da držite svoje emocije, misli i ponašanje pod kontrolom, imate osećaj da ne možete da se nosite sa teškim situacijama u životu (teška bolest, gubitak voljene osobe, razvod ili problemi na poslu), odali ste se alkoholu i drogama koje negativno utiču na svaki segment vašeg života, preživeli ste neku traumu i imate osećaj da vaš život više nije vredan življenja i obuzimaju vas suicidalne misli, ne ustručavajte se da se obratite psihijatru za pomoć.
Sledeći simptomi i znaci mogu ukazivati da je vreme da se konsultujete sa stručnjakom za mentalno zdravlje.
- Misli, emocije i ponašanje koji su van kontrole
- Neobjašnjivi ili iznenadni zdravstveni problemi
- Nemogućnost nošenja sa nekom bolnom i teškom situacijom u životu
- Iznenadne promene u obrascima spavanja ili apetitu, česte noćne more
- Promene u obrascima ponašanja u školi ili na poslu, smanjena produktivnost, nemogućnost obavljanja uobičajenih zadataka
- Preterani strahovi ili ekstremna i stalna briga (mogu biti znak generalizovanog anksioznog poremećaja)
- Gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima ste nekada uživali – ravnodušnost prema hobijima, druženjima i svakodnevnim aktivnostima, često praćena osećajem praznine, bezvoljnosti i emocionalne iscrpljenosti.
- Preživljena trauma (seksualni ili fizički napad, saobraćajna nesreća, psihičko nasilje, blizak susret sa nečijom smrti, iskustvo rata, iskustvo zatočeništva i slično)
- Nedostatak ljubavi prema sebi i brige o sebi
- Poteškoće u izgradnji i održavanju odnosa
- Paranoja, halucinacije
- Nezdrave promene u seksualnom nagonu
- Tugovanje i bol zbog gubitka člana porodice, posla, voljene osobe
- Nekontrolisani, neprekidni i česti izlivi besa prema sebi ili drugima
- Osećaj beznađa, suicidalne misli, misli o samopovređivanju
- Preterana upotreba alkohola i droga
Rizici
Faktori rizika za razvoj mentalnih poremećaja
Razvoj problema povezanih sa mentalnim zdravljem nikada nisu rezultat izloženosti samo jednom faktoru rizika, niti izloženost rizicima znači da će osoba zasigurno razviti neki mentalni poremećaj.
Važno je zapamtiti da svaka osoba doživljava stres, traumu i bol na različite načine.
Mentalni odgovor jedne osobe na izloženost faktorima rizika može biti u potpunosti drugačiji od odgovora neke druge osobe koja je bila izložena istom faktoru rizika, npr. doživljenu saobraćajnu nezgodu. Kod jedne osobe, ova trauma može razviti neki poremećaj, dok će druga osoba na lakši način prevazići situaciju i biti sasvim u redu.
Određeni faktori mogu da povećaju rizik od razvoja mentalnih poremećaja i bolesti:
- Porodična istorija mentalne bolesti
- Stresne životne situacije, kao što su finansijski problemi, smrt voljene osobe, gubitak posla ili razvod
- Oštećenje mozga kao rezultat udarca u glavu
- Traumatska iskustva, kao što su učešće u ratu, saobraćajna nesreća, seksualni napad, izloženost psihičkom i fizičkom nasilju
- Prekomerna upotreba alkohola i droga
- Zlostavljanje ili zanemarivanje u detinjstvu
- Mali broj prijatelja ili dugo ostajanje u nezdravim vezama
- Lična istorija mentalnih poremećaja i bolesti
Bolesti
Bolesti i stanja koja lečI psihijatar
Psihijatar može da postavi dijagnozu i leči širok spektar psihičkih i mentalnih stanja, poremećaja i bolesti, kao i da prepisuje lekove.
Poremećaji mentalnog zdravlja su takozvane dijagnoze isključenja – što znači da fizičke bolesti moraju biti eliminisane kao uzrok pre nego što se postavi dijagnoza da osoba pati od nekog mentalnog i psihičkog poremećaja. Mnogi od simptoma koji su karakteristični za depresiju mogu da budu uzrokovani hipotiroidizmom, nekim kancerom, infektivnim procesima ili nekim neurološkim poremećajima.
Duševne bolesti, stanja i poremećaji
- Šizofrenija
- Depresija
- Granični poremećaj ličnosti
- Bipolarni poremećaj
- Anksiozni poremećaji
- Rodna disforija
- Poremećaj autističnog spektra
- Disocijativni poremećaji
- Poremećaj kockanja (patološko, kompulzivno kockanje)
- Poremećaji u ishrani
- Poremećaj nedostatka pažnje/hiperaktivnosti (ADHD)
- Poremećaj gomilanja (silogomanija ili hording – patološko skupljanje)
- Poremećaji raspoloženja
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD)
- Panični poremećaj
- Poremećaji ličnosti
- Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
- Porođajna depresija
- Šizoafektivni poremećaj
- Poremećaji spavanja
Pregled
Pregled psihijatra
Odlazak kod psihijatra prvi put veoma često izaziva sramotu, nelagodnost i strah kod pacijenata. Međutim, samo saznanje kako pregled izgleda i šta može da vas očekuje tokom samog pregleda, vam može pomoći da ublažite ili prevaziđete stres, nelagodu i strah koji osećate.
Ukoliko ste zakazali svoj prvi pregled ili tek razmatrate da se obratite psihijatru, pročitajte par saveta kako da se pripremite za pregled, kao i šta možete da očekujete od svoje prve posete psihijatru, kako biste se osećali opuštenije tokom samog pregleda.
Priprema
Priprema za pregled psihijatra
Prilikom prve posete psihijatru, neki ljudi se uplaše i zbog toga ne mogu da se sete svih stvari koje ih psihijatar pita. Na kraju krajeva, razgovor o osetljivim ličnim stvarima sa potpunim strancem može biti zastrašujući za svakoga. Međutim, imajte na umu da je vaš psihijatar visoko obučeni i iskusni profesionalac koji je tu da vam pomogne.
Razmislite i ako je potrebno, zapišite svoje probleme, brige i tegobe koje su vas nagnale da se obratite psihijatru za pomoć. Preporučujemo vam da pre pregleda napravite listu svega što osećate i svih pitanja koja imate u vezi sa vašim stanjem. Zapišite sve detalje o okidačima koji prouzrokuju vaše stanje, kao i kako vaše stanje utiče na vaš život.
Pripremite svoju medicinsku dokumentaciju
Tokom pregleda, lekar će vas pitati o vašoj porodičnoj i ličnoj istoriji bolesti. Pokušajte da pre pregleda razmislite i pripremite sledeće:
- Napravite listu svih lekova koje pijete
- Ukoliko ste u prošlosti koristili neke psihijatrijske lekove, zapišite koje i koliko dugo ste ih koristili
- Pripremite i ponesite pređašnje lekarske izveštaje relevantne za ovaj pregled, naročito ukoliko ste ranije bili kod psihijatra
Tok pregleda
Kako izgleda pregled psihijatra?
Prvi pregled kod psihijatra obično traje od 40 do 60 minuta.
Tokom razgovora, lekar će vam postaviti neka pitanja na osnovu kojih će nastojati da vas bolje upozna i shvati zašto tražite pomoć.
Pripremite se da ćete da odgovarate na pitanja poput zašto ste se obratili za pomoć, kakvi problemi, misli ili tegobe vas muče, šta očekujete od psihijatra i terapije.
Većina ljudi se uplaši da će nešto da kaže što lekar može pogrešno da protumači pa počnu da izbegavaju i izmišljaju odgovore ili prećutkuju bitne informacije.
Nemojte se plašiti da ćete nešto pogrešno da kažete.
Trudite se da budite iskreni, otvoreni i što opušteniji, a iskusni lekar će vas voditi kroz razgovor i slušati vas bez predrasuda.
Razgovor može da podstakne različite emocije
Biti otvoren i podeliti svoju priču sa lekarom tokom pregleda zahteva mnogo snage i hrabrosti, što može da bude emocionalno iscrpljujuće, posebno ako ste potiskivali svoje emocije prilično dugo.
Razgovor o problemima i tegobama može da podstakne različite emocije, pa mnogi pacijenti mogu da se osećaju neprijatno, uplašeno, nervozno, pa čak mogu i da zaplaču tokom pregleda. Ali bitno je da znate da je to sve sasvim normalno i u redu.
U većini slučajeva, lekar će već nakon prvog i drugog razgovora imati plan lečenja za vas. Lekar će vas uputiti u plan i odrediti terapiju.
Terapija
Terapija i lečenje
Koju vrstu lečenja i terapije će vam lekar prepisati, zavisi od vrste mentalnog poremećaja ili bolesti koju imate, njene težine i onoga što lekar na osnovu razgovora sa vama smatra da će vam najbolje odgovarati. Najčešće i najbolje funkcioniše kombinacija tretmana.
Psihoterapija
Psihoterapija predstavlja način lečenja mentalnih bolesti pod kojim se podrazumeva razgovor sa psihoterapeutom. Psihoterapija istražuje misli, osećanja i ponašanja i nastoji da unapredi mentalno zdravlje pojedinca.
Psihoterapija u kombinaciji sa lekovima predstavlja najefikasniji način za izlečenje i oporavak.
Medikamentozna terapija – primena lekova u lečenju
Lekovi ne mogu da u potpunosti izleče mentalne bolesti.
Umesto toga, pomoću lekova se kontrolišu simptomi i omogućava ljudima sa mentalnim poremećajima da se vrate normalnom funkcionisanju. Smanjenje simptoma lekovima takođe može poboljšati efikasnost drugih tretmana, kao što je psihoterapija ili akupunktura.
Samim tim, lekovi u kombinaciji sa psihoterapijom su najefikasniji način za potpuni oporavak ili držanje stanja pod kontrolom.
Neophodno je da razgovarate sa svojim lekarom o vašoj postojećoj terapiji, ukoliko je imate. Na ovaj način ćete biti sigurni da lekovi koje uzimate nemaju nikakvu negativnu interakciju sa terapijom koja vam je prepisana od strane psihijatra.
Komplementarna i alternativna medicina
Komplementarna/alternativna medicina se odnosi na lečenje i prakse koje nisu povezane sa standardnim zdravstvenim lečenjem. Ovakva vrsta terapije se može koristiti umesto, ali je najčešća preporuka da se koristi kao dodatak standardnim zdravstvenim načinima lečenja.
Komplementarna/alternativna medicina uključuje:
- jogu
- meditaciju
- tai či i ćigong
- svetlosnu terapiju
- električnu stimulaciju
- akupunkturu
- masažu
- hipnoterapiju
- aromaterapiju
- duhovno i energetsko lečenje
- dodatke ishrani, kao što su omega-3 masne kiseline
Na ovaj način se kod pacijenta može povećati osećaj blagostanja, smanjiti anksioznost, mogu mu se olakšati simptomi depresije i može mu se pomoći da se opusti.
Rad na sebi
Rad na sebi je metoda kojom se pojedinac bavi svojim stanjem primenom strategija koje poboljšavaju i unapređuju njegovo opšte stanje i dobrobit. Tehnike rada na sebi i opšte promene načina života mogu veoma pomoći u upravljanju simptomima mnogih problema mentalnog zdravlja. Oni takođe mogu pomoći u sprečavanju razvoja ili pogoršanja nekih problema.
Neki uobičajeni predlozi za rad na sebi su:
- fizičke vežbe
- meditacija
- vežbe disanja
- vežbe svesnog usmeravanja pažnje na sadašnji trenutak, a ne na prošlost i budućnost
Hospitalizacija
U manjem broju slučajeva, hospitalizacija može biti neophodna kako bi lekar mogao da izvrši detaljnije testove i analize. Na ovaj način lekar može pomno da prati pacijenta radi postavljanja što tačnije dijagnoze ili prilagođavanja lekova, ukoliko se mentalna bolest pacijenta pogorša.
Do hospitalizacije može doći i zato što je pacijent sam odlučio da je to najbolje rešenje za njega, ili ukoliko član porodice ili stručnjak smatraju da je hospitalizacija neophodna.
Prevencija
Prevencija i očuvanje mentalnog zdravlja
Ne postoji siguran način da se spreči razvoj neke mentalne bolesti. Naše mentalno zdravlje je složeno i ne može se predvideti koji faktori će ili neće uticati na njega.
Naše mentalno zdravlje je umnogome oblikovano sledećim činiocima:
Genetikom:
Naši geni imaju veliku ulogu u našem mentalnom zdravlju.
Okruženjem:
Područje na kojem živimo, okruženje u kojem radimo i naši odnosi sa ljudima koji nas okružuju utiču na naše mentalno zdravlje od najranijih dana.
Životnim iskustvom:
Stvari koje nam se dešavaju, posebno tokom detinjstva mogu uticati na naše mentalno zdravlje – odnos sa roditeljima, školovanje, izloženost nasilju ili zlostavljanju, diskriminacija, siromaštvo, rat.
Zaštita i očuvanje mentalnog zdravlja obuhvataju sve mere i aktivnosti usmerene na uspostavljanje i održanje psihičkog blagostanja:
- Smanjenje izloženosti stresu
- Rad na samopoštovanju
- Izbegavanje samokritike
- Uravnotežena i zdrava ishrana
- Izbegavanje alkohola, pušenja i upotrebe droga
- Hidriranost
- Zdrav i redovan san
- Redovna fizička aktivnost
- Druženje sa prijateljima i pozitivnim ljudima
- Razbijanje monotonije i izlazak iz zone komfora
Ne ustručavajte se da potražite pomoć kada vam je neophodna.
Potražiti pomoć je odraz snage, a ne slabosti.
Zapamtite da je lečenje efikasno i da osobe koje dobiju odgovarajuću stručnu pomoć mogu da se oporave od mentalnih bolesti i bolesti zavisnosti i da vode ispunjen i srećan život.
Zakazivanje pregleda
Pregled psihijatra u ordinaciji Neurobalans
Ordinacija Neurobalans u Pančevu nudi privatne usluge pregleda psihijatra, savetovanje i konsultacije sa psihijatrom.
Pogledajte cenu pregleda psihijatra. Pročitajte više o zakazivanju pregleda.
