Ultrazvuk dojke

Šta je ultrazvuk dojki?

Ultrazvuk dojki (koji se još naziva i ehosonografija – EHO dojki) je bezbolan i neinvazivan način dijagnostike koji koristi ultrazvučne talase za analizu strukture dojki i tkiva u pazušnim jamama.

Ultrazvuk

Kada se radi ultrazvuk dojke?

Kod ranog otkrivanje raka dojke: Ultrazvuk je vrlo koristan u pronalaženju raka dojke u ranim fazama, pogotovo kod žena mlađih od 40 godina. Obično se koristi u kombinaciji sa fizičkim pregledom dojke i mamografijom. U nekim slučajevima, može da se koristi i magnetna rezonanca.

Kod praćenja raka dojke

Za muškarce: Ovaj pregled je bezbedan i ne koristi zračenje, tako da je pogodan i za muškarce kod kojih se pojave promjene na dojkama.

Za trudnice i mlađe žene: za razliku od mamografije, ultrazvuk dojke nema nikakva zračenja te je bezbedan.

Kod biopsije: Ultrazvuk se koristi za precizno uvođenje igle u tkivo radi uzimanja uzorka tkiva za biopsiju.

Simptomi

Simptomi zbog kojih bi se trebalo obratiti lekaru i zakazati ultrazvuk dojki

Potrebno je da posetite lekara i zakažete ultrazvuk dojke ukoliko imate sledeće simptome:

Čvorovi u dojci: Ultrazvuk može da pomogne u utvrđivanju da li su čvorovi benigni ili postoji sumnja da predstavljaju ozbiljnije stanje.

Galaktoreja: Iscedak mleka iz dojke van perioda trudnoće ili dojenja može da ukazuje na hormonalni problem i potreban je pregled lekara kako bi se utvrdio tačan razlog nastale pojave. Galaktoreja može da se javi i kod žena i kod muškaraca. 

Mamarna duktalna ektazija: Stanje u kojem dolazi do proširenja mlečnih kanalića u dojci, koji se ispunjavaju tečnošću i mogu da dovedu do pojave iscetka iz bradavice se naziva mamarna duktalna ektazija. Ovo stanje se obično javlja kod žena između 40. i 50. godine. Kod ovakve pojave, neophodno je da se javite lekaru i zakažete uz dojke.

Mastopatija je benigna promena u žlezdanom tkivu dojke, uslovljena disbalansom hormona. Simptomi se uglavnom javljaju u vidu zadebljanja, čvorića i bolova u grudima i uglavnom su primetni pre i tokom menstruacije. Ultrazvuk u ovakvim situacijama može da pomogne u otklanjaju sumnji i postavljanju prave dijagnoze.

Žene na hormonskoj terapiji: Supstituciona hormonska terapija obuhvata hormone koji se daju kao zamena za ženske homone koji prestaju da se luče nakon menopauze i može da poveća rizik od određenih promena u dojkama, pa je redovno praćenje stanja uz ultrazvučni pregled od velikog značaja.

Žene sa implantatima: Redovan ultrazvučni pregled dojki je siguran način pregleda dojki kod žena sa implantatima kako bi se isključili drugi problemi.

Kod svih primetnih promena na koži dojke i bradavice.

Povećani limfni čvorovi u pazušnoj jami.

Procedura

Ultrazvučni pregled dojki

Ultrazvučno snimanje dojki je neinvazivni medicinski test koji pomaže lekarima u dijagnostikovanju i lečenju različitih medicinskih stanja. Ultrazvuk se još naziva i sonografija i u potpunosti je siguran i bezbolan pregled.

Da li je potrebno obaviti neku posebnu pripremu pre ultrazvuka dojki?

Za ultrazvuk dojki nije potrebna neka posebna priprema. Ono što se preporučuje je da se pregled obavi između 7. i 10. dana od dana kada je počelo menstrualno krvarenje. Tada su eventualne promene u strukturi dojke najuočljivije i olakšavaju ultrazvučni pregled.

Pre dolaska na UZ pregled dojki, nemojte nanositi losione, mleko za telo, puder ili bilo koje druge preparate. Takođe, nemojte koristiti dozodorans ili bilo kakav antiperspirant u predelu pazuha. Ukoliko je moguće, obucite laganu odeću, koja se lako skida i oblači radi lakše dostupnosti tokom pregleda. Takođe, uklonite sav nakit.

Kako izgleda ultrazvuk dojki i šta da očekujete tokom pregleda?

Ultrazvuk dojki je brza, bezbolna procedura koja koristi zvučne talase za stvaranje prikaza unutrašnjih tkiva dojke. Izvodi se uz pomoć sonde i gela. Sonda je mali plastični uređaj koji emituje i prima ultrazvučne talase, i postavlja se na dojke pacijenta, kao i na pazušne jame. Gel služi da poboljša provodljivost ultrazvučnih talasa i ukloni vazduh između kože i sonde.

Pre pregleda:

• Doktor može da postavi pitanja o poslednjoj menstruaciji kao i da li je pacijent primetio bilo kakve simptome poput bola, čvorića ili zatezanja.
• Lekar će zatim zamoliti pacijenta da se skine od struka naviše.
• Pre same ultrazvučne analize, lekar će verovatno pregledati dojke dok je pacijent u stojećem položaju, ocenjujući njihov izgled, simetriju, izgled bradavica i kože dojki.
• Nakon toga, lekar će zamoliti pacijenta da legne na leđa i postavi ruke iznad glave.

Tokom pregleda:

• Na kožu dojke i pazuha lekar će staviti specijalni gel. Gel je hladan te to može da izazove trenutnu nelagodnost.
• Koristeći ultrazvučnu sondu, lekar će lagano prelaziti sondom preko kože dojke i pazuha blagim kružnim pokretima. Ovaj postupak se ponavlja na obe dojke.
• Pregled je usmeren na uočavanje nepravilnosti u tkivu dojke i limfnih čvorova.
• Pritisak sonde je bezbolan.
• Sam pregled je relativno jednostavan i traje od 15 do 30 minuta.

Nakon pregleda:

• Gel se briše sa kože.
• Pacijent može odmah da nastavi sa dnevnim aktivnostima.

Šta nakon ultrazvučnog pregleda dojke?

Ukoliko na preventivnom pregledu nije pronađena nikakva abnormalnost, doktor će vas posavetovati da nastavite sa redovnim pregledima svakih godinu dana. Takođe, lekar će vam napomenuti da se ukoliko primetite ili osetite bilo kakve promene na koži i strukturi dojke i bradavice, javite odmah lekaru.

Ukoliko je pronađena neka promena, doktor će vas u zavisnosti od same promene posavetovati da dođete na kontrolni ultrazvuk dojki u kraćem periodu od godinu dana radi praćenja promene ili vas uputiti na dalju dijagnostiku, najčešće mamografiju i biopsiju.

Dijagnoza

Dijagnostika bolesti dojke

Postoje različite vrste bolesti dojki koje se mogu javiti kod žena svih starosnih dobi. Većina stanja je benigna (nekancerogena, dobroćudna).

Rana dijagnoza

Rak dojke je jedan od najčešćih vrsta karcinoma koji se dijagnostikuje kod žena u Srbiji.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u 2020. godini u Republici Srbiji zabeleženo je 4368 novih slučajeva oboljevanja od raka dojke među ženama. Stopa incidencije raka dojke kod žena u Srbiji bila je 64,5 na 100.000.¹

Cilj preventivnih pregleda je rano otkrivanje raka dojke putem uočavanja abnormalnosti u strukturi dojki što je ranije moguće. Ako se rak dojke otkrije rano, postoji više opcija za lečenje i bolje su šanse za potpuno izlečenje.

Bolesti

Bolesti dojke

Bolesti dojke mogu da se klasifikuju u benigna i maligna stanja, pri čemu se maligno stanje odnosi na rak dojke. Među benignim stanjima dojke su ciste, čvorovi, fibroadenomi, iscedak iz bradavice, infekcije i ginekomastija. Bol u dojci, prisustvo cisti, kao i nejasno definisani čvorovi često se javljaju zajedno i često su deo fibrocistične bolesti. Fibrocistične bolesti obično nisu povezane s povećanim rizikom od razvoja raka dojke.

Benigna stanja:

• Mastalgija
• Fibroadenomi
• Fibrocistične promene
• Iscedak iz bradavice
• Ciste
• Infekcije
• Ginekomastija

Maligna stanja:

• Rak dojke
• Karcinoma in situ
• Duktalni karcinom in situ
• Lobularni karcinom in situ
• Invazivni duktalni i lobularni tumori

Kada je najbolje vreme da se otpočne sa pregledima?

Žene treba da počnu sa samopregledom dojki od 20. godine i nastave s praksom tokom celog života, čak i tokom trudnoće i posle menopauze. Samopregled dojki treba da se obavlja svakog meseca.

Preporučuje se da žene počnu sa redovnim preventivnim pregledima dojki nakon 25. godine života. Do 40. godine, preventivni pregledi se obavljaju (palpacijom – pipanjem, fizičkim pregledom) uz ultrazvuk dojki.

Takođe, važno je da žene obrate pažnju na promene prilikom samopregleda dojki, poput prisustva kvržica, bola ili iscetka. Ultrazvuk dojke treba da se obavlja jedanput godišnje, ili češće ukoliko postoje faktori rizika kao što je prisustvo karcinoma dojke u porodičnoj anamnezi.

Nakon 40. godine, sve žene bi jedanput godišnje trebale da urade ultrazvuk, mamografiju i klinički pregled, uz moguću magnetnu rezonancu (po potrebi).

U Srbiji, žene koje su preležale karcinom dojke, a nisu izvršile potpunu mastektomiju, bi trebalo da svakih 6 meseci prve 3 godine nakon operacije rade ultrazvuk dojki, a na godinu dana mamografiju. Magnetna rezonanca (MRI) se obavlja samo ako lekar smatra da je potrebna dodatna dijagnostička metoda, čak i ako su već urađeni ultrazvuk i mamografija. Nakon prve tri godine pregledi se obavljaju na godišnjem nivou, ukoliko drugačije nije naložio ordinirajući lekar.

Važnost pregleda

Zašto su važni preventivni pregledi dojki?

Treba zapamtiti da je većina promena u dojkama benignog karaktera. Zato, ukoliko prilikom samopregleda primetite nešto neuobičajeno ili ako vam ultrazvuk pokaže neku nepravilnost, ne plašite se prevremeno i ne paničite. Statistički gledano, čak 4 od 5 promena u dojkama su benigne.

Takođe, ultrazvuk dojke ne može sa sigurnošću da utvrdi da li je promena maligna. Kod postojanja sumnje i za definitivnu dijagnozu je potrebna biopsija. Tek nakon analize uzorka tkiva se može sa sigurnošću potvrditi ili isključiti rak dojke.

Takođe, izbor lekara u kojeg ćete imati potpuno poverenje je ključan. Ako biopsija pokaže da je tkivo maligne prirode, lekar će vam objasniti mogućnosti lečenja kao što su zračenje, operacija, hormonska terapija, hemoterapija i drugo. Lečenje i terapije su individualne i zavise od svakog pojedinačnog slučaja.

Iako dijagnoza raka dojke predstavlja ozbiljno stanje, mnoge žene se uspešno leče i žive normalan život posle toga. Čak i ako je potrebna mastektomija (hirurško odstranjenje dojke), postoje mogućnosti rekonstrukcije kod plastičnog hirurga.

Najbolji način da zaštitite svoje zdravlje dojke jesu redovni samopregledi i redovni preventivni pregledi dojki, uključujući i godišnje preglede dojki ultrazvukom.

Zakazivanje pregleda

Ultrazvučni pregled dojki u ordinaciji Neurobalans u Pančevu

U privatnoj ordinaciji Neurobalans u Pančevu, možete da zakažete i obavite ultrazvuk dojki. Pregled obavlja radiolog, dr Aleksandra Stijaković.

Pogledajte cenu ultrazvuka dojke i ostalih dijagnostičkih pretraga. Pročitajte više o zakazivanju pregleda.